I drveće ima svoje pravo
Privatizuj nova vlasti, ali ostavi i kasnijim vlastima nešto da privatizuju!
Radovan Marjanović
|
|
RIZIKUJUĆI STATUS „CRVENE BANDE”
i oglušenje o vladajući princip: u socijalizmu nije valjalo ništa osim onog ko to kaže, podsećamo da su tadašnje vlasti uspešno nastojale da budućim generacijama ostave što više za eventualno rasprodavanje... Uopšte nije loše što su prirodna bogatstva bila u društvenoj ili državnoj svojini (ovde se ne moramo upuštati u razlikovanje), što bar formalno-pravno, nisu bila „nečija”. (Nije tačno da su bili „ničija”, ni faktički a kamoli formalno-pravno. Neko faktički jeste bilo takvo, bilo je zapušteno, ali ne i napušteno.) Služila su onom čemu i treba da služe: „opštem”, „zajedničkom”, „društvenom interesu”. To što ga je sagledao i izražavao neko uži, ne menja stvar. Tako je bilo i kasnije, zaključno sa velikim ili „izvornim DOS-om” a zatim onim manjim, a biće i ubuduće. Uz bitnu ogradu, bitniju od poznatog ukazivanja na grupni interes na štetu opšteg: ipak su više služila interesu tadašnje opštosti, zajednice, društva..., koji je ponekad bio i na štetu dolazećih generacija. Mada je svojevremeno i u zakonu stajala lepo formulisana obaveza radnih kolektiva: da poverenim im društvenim sredstvima moraju raspolagati „kao dobri domaćini”. A kod nas se odlično zna da takvi potomcima ostavljaju makar ono (liko) što (koliko) su njima ostavili preci! Odsustvo prava stranaca da kupuju nekretnine, pogotovu prirodna bogatstva, takođe je budućim generacijama garantovalo pravo i mogućnost korišćenja onog što su koristile starije. Slažemo se da je dosta i upropašćeno, ali nije sve. A naš nivo razvoja nije omogućavao ni praksu razvijenog Zapada, gde je bilo moguće neupotrebljivim učiniti „samo”: zemlju, vodu i vazduh (From)!
